Пут нас уз Бистрицу води древним царским друмом који је спајао Дубровник-Призрен-Скопље-Солун до тврђаве Вишеград, под којом се налазила велелепна задужбине првог 🇷🇸 цара – манастир Светих Архангела Михаила, Гаврила, Рафаила и свих небесних сила.
У обновљеном “Народном конаку Цара Душана” дочекују нас раширене руке и осмех оца Николаја, а окрепљује кулинарско мајсторство оца Дионисија, кога сви од милости зову Диди.
Ово место, толико стрсдално, пуно је топлине и љубави које сви осећају.
Некада је било срце 🇷🇸 царства, трговински, здравствени, и културни центар државе, а данас је центар окупљања 🇷🇸 у царском граду и Метохији.
Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године, на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се врхунцем српског сакралног градитељства. Унутар комплекса се налазе две цркве: велика посвећена Светим Архангелима Михаилу, Гаврилу, Рафаилу и свим небесним силама, која је била Душанова гробна црква, и мања посвећена Светом Николи, које је послужила као „мустра“ протомајстору за подизање велике, грађена у рашком стилу. У њему је живело око двеста монаха са првим игуманом, блаженим митрополитом Јаковом.
Манастирска добра простирала су се од Шар-планине до Јадранског мора. Цар је оснивачком повељом Светим Архангелима поклонио 93 села, рудник гвожђа у Топлици, плодну земљу и винограде. Приходи од богатог призренског трга припадали су манаситиру, уље је стизало из Бара, а риба из Скадарског и Плавског језера.
Манастир је био толико прекрасан да је један летописац из друге четвртине XV века рекао да не верује да му „под сунцем има ичега равног.“
Манастир је место значајних историјских догађаја. У њему је дошло до помирења Пећке и Цариградске патријаршије, што је најзначајнији догађај након Душанове смрти и сабора који је у њему одржан 1356. на коме је одлучивано у судбини царства а одржан је и сабор на коме је Кнез Лазар увенчан за самодржца српске земље.