Лепосавић је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије.
Назив Лепосавић је добио по истоименом засеоку из кога су староседеоци дошли, а који се налази у околини Андријевице у Црној Гори.
Крајем XIX и почетком XX века српски народ се махом исељавао из Лепосавића због арбанашког и турског терора, који је укључивао нападе, убиства, рањавања, пљачке, отимање стоке и друге злочине.
Изнад Лепосавића, са северне стране, на брду се налазе трагови старе гробљанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника кречњака, посвећене Успењу Св. Богородице.
Друга црква је била посвећена празнику Цвети— Христовом уласку у Јерусалиму. У Другом светском рату, на рушевинама ове цркве Немци у Руси су направили бункер.
Новија лепосавићка црква је сазидана 1935. године, на темељима старије цркве. Посвећена је Распећу Христовом, а у народу је познатија под именом Велики петак.
У самом центру насеља саграђен је Храм посвећен Светом Василију Острошком и Тврдошком, пред којим се налази споменик Патријарху српском Павлу.