Попели смо се на врх брда над Петровом црквом на коме је подигнут манастир Ђурђеви ступови и схватили зашто је овај манастир, некада окречен у бело, важио за светионик Старе Рашке.
Доминантан над свим пределима, он је био тачка која је видљива са свих страна, посебно из дежевске долине. Као један од наших најстаријих манастира, јединствен је споменик српске културе, духовности и уметности.
Задужбина је Стефана Немање, саграђена у првим годинама после ступања на престо великог жупана 1171. године.
Први је већи манастир у средишту српске средњовековне државе – Старог Раса, а предање каже да га је Стефан Немања подигао у знак захвалности Светом Ђорђу, пошто је успео да се ослободи из пећине у којој је био утамничен.
Црква је осликана око 1175. године и првобитно су манстирски комплекс чинили црква, конаци, трепезарија, зидине са улазном кулом, као и два ступа (звоника) висине 20 метара са стране, по којима је манастир и добио име.
Ктиторски натпис Стефана Немање у Ђурђевим ступовима је један од ретких споменика тога доба који је датиран, а представља важно сведочанство о почецима српске писмености.
Други велики ктитор манастира био је Краљ Драгутин, који је доградио цркву и осликао припрату а након смрти 1316. године, пренет је овде и сахрањен.
Према предању, мали Растко (Свети Сава) је проходао у Ђурђевим ступовима, а ту се и описменио.
У манастирској цркви налази се део моштију Краља Драгутина, као и део моштију Светог великомученика Георгија.
Након периода османске окупације када је готово порушен, почео је са активним богослужбеним животом тек почетком XXI века, када је и делом обновљен.
Одавде се пружа прелеп поглед на село Мишчиће у дежевској долини, месту где је рођен Свети Сава.
Упутили смо се ка Старом Трговишту, остацима града под тврђавом Стари Рас (Градина), где се налазила престоница ране Немањићке државе, а затим у задужбину Краља Стефана Уроша Првог Великог, манастир Сопоћане.