Стари Рас је српски средњовековни град-тврђава и средишња престоница српске средњовековне државе Рашке. Остаци тврђаве налазе се на локалитету Градина изнад Старог Трговишта (Пазаришта), на удаљености од 11 km западно од Новог Пазара. Тврђава је саграђена још у IX веку и била је важна војна и политичка тачка Ромејског царства, над којом је управу након много борби преузела српска властела.
Врхунац је достигла под династијом Немањића.
Према предању, темељи тврђаве су подигнути на светом месту где су се људи вековима молили. Народ из околине верује да се за велике празнике из рушевина могу чути тиха црквена звона и песма монаха.
Верује се да су управо у пећини на југоисточној страни тврђаве, браћа заточила Стефана Немању 1166. године. После победе над браћом код Пантина 1170. године, Немања је преузео власт над Расом и у знак захвалности Светом Ђорђу, који га је по предању избавио из пећине, следеће године је подигао манастир Ђурђеве Ступове.
„Немањина резиденција је била велики четвороугаони простор, ограђен зидом са осматрачнцама на сваком углу, ради безбедности. У средини тога дворишта била је његова двоспратна кућа са подрумом“, описује владика Николај скромни Рашки двор.
„Спавало се на дрвеном патосу. Било је и других одељења мањих и већих, са офарбаним орманима за одела и оружје. О чивилуцима су висили штитови, опреме и лукови, наџаци, оклопи и друго оружје, које је прекривало зидове. Ту је била и мала кућна капела, украшена скупоценим иконама и свећњацима. Испод иконе Светог првомученика Стефана даноноћно је горело кандило. То је била Крсна слава Немањиног дома. Постојала су и посебна одељења са блиску родбину и пријатеље. У дворишту, поред главне куће, налазила се и једна велика једноспратна зграда за државну скупштину, друга за стране посетиоце, и трећа за службенике, секретаре, тумаче, курире, гарду и послугу. Споља, око зидова, био је још један пространи појас, заштићен још једним зидом и утврђењима. Тамо су биле зграде за војску, соколе, носаче штитова, пазитеље ловачких паса и коња и тако даље. Изван ових зидова било је и других зграда, барака и шатора за смештај и исхрану посетилаца и сиромашних…“
Ту је настала рашка књижевност и нека најстарија очувана дела српске уметности, као што је Вуканово јеванђеље из 1202. године.
Тврђава се, заједно са манастиром Сопоћани, црквом светих Апостола Петра и Павла и манастиром Ђурђеви ступови налази на листи Светске културне баштине као комплекс Стари Рас.