Древни манастир Грачаница на Косову, на левој обали реке Грачанке, задужбина je краља Стефана Уроша II Милутина, “незаситог зидатеља божанствених цркава”.
Подигнута je између 1315. и 1321. године, удаљена 9 км од Приштине. Последња je у величанственом низу задужбина које je краљ подигао у свом отачаству и ван њега.
По народном предању, краљ Милутин je заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му je пружена, треба да сагради цркву чији he му се облик приказати. Пробудивши се, краљ je на небу угледао бели облак који je имао облик цркве.
Пошто je заиста победио у том боју, одмах je позвао најбоље мајсторе и наредио им да започну градњу небесне цркве. Предање каже да су je градила три брата неимара са Косова, Ђорђе, Добросав и Никола који je био протомајстор.
Грачаница je подигнута недалеко од Липљана, античког града (Улпијана), на рушевинама старије Богородичине цркве из XIII века која je била седиште липљанских епископа у оквиру новоосноване самосталне црквене организације Светог Саве (око 1220.), а она на темељима ранохришћанске тробродне базилике из VI века. У повељи исписаној на јужном зиду капеле, краљ Милутин каже: “Видех разрушение и падение храма Свете Богородице грачаничке, јепискупије липљанске, сазидах je од основание и пописах и украсих изнутра и извана”.
Све je ово било 6830. године, односно 1321. године од рођења Христа.
Црква се састоји из два дела: први део чини главна црква, а други део спољашња припрата. Ктиторска представа краља Милутина који у руци држи модел цркве налази се на улазу у саму цркву, насупрот краљициСимониди, у самој оси грађевине, са небеском инвеституром-анђела који спуштају круне на главе краљици и краљу. Ту су и фреске његових родитеља краља Уроша І и краљице Jелене као монаха.
У Грачаници je, по први пут у старом српском сликарству, насликана разграната лоза Немањића са 16 портрета.