Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) Свети Симеон и његов најмлађи син Растко, Свети Сава.
Прича о српском Хиландару почиње са доласком Растка на Свету Гору 1193.године.
Хиландар је био средиште духовног живота средњовековне Србије, а уз то и важан посредник и представник у односима између Србије и Ромејског царства. Први игуман звао се Методије. Њега поставља сам Свети Симеон, а Свети Сава с њим обнавља и довршава манастир.
Најзначајнија ктиторска делатност након оснивања биће она Краља Милутина.
Последње деценије XIII века Хиландар је дочекао оснажен бројем и угледом својих монаха, али и угрoжен трајним претњама пиратских напада. Краљ Милутин је зато настојао, не само да улепша Хиландар, градећи му нов саборни храм на темељима старог 1293., него и да га утврди обнављањем постојећих и градњом нових утврђења и пиргова.
То су: Хрусија на пристаништу и тзв.“Милутинов пирг“ на улазу из Савиног поља у теснац Хиландарске речице, крај пута који с мора води у манастир. Оба пирга подигнута су 1302, с посадом из Призрена. Њихова вредност показала се већ 1307, када су побуњени шпански најамници нападали Хиландар. Тада је хиландарски игуман Данило (од 1306), који руководи одбраном и испољава при томе изванредну смелост и војничку даровитост.
Манастир је настањен од оснивања без прекида и данас броји више од 50 монаха.
