Спровели смо пето по реду историјско-образовно путовање „Метохија и Косово – наша прича“ и према традицији, прво се поклонили Светом Краљу Стефану Урошу III Дечанском, једином истинском господару ових простора.
Свитање, призор светиње која оставља без даха, у простору ван времена, литургија и песма дечанских монаха, јединствен су доживљај који заувек остаје урезан у сећање.
Након Дечана, упутили смо се ка древној Пећкој Патријаршији али на око 300 метара од капије манастира, протест локалних Албанаца везан за свакодневни живот и блокада пута, омели су нас да стигнемо.
Упутили смо се ка српској средини Гораждевац код Пећи, где већ другу годину за редом организујемо добротворни догађај “Дечији триатлон Гораждевац” за ученике ОШ “Јанко Јовићевић”.
Топлина, срдачност и раширене руке захвалности сваком посетиоцу, призор су који се не ретко среће у Метохији, каква год да су времена, какве год да су прилике.
Обишли смо стару цркву-брвнару Светог Јеремије под столетним храстовима, једну од најстаријих у Европи, споменик страдалим дечацима на Бистрици…
Срдачан растанак и обећања повратка, испраћају нас ка Великој Хочи, код наших старих домаћина.
Велика Хоча, јединствено насеље са 13 цркава од којих је већина из средњег века, својеврсно српско „Галско село“, од оснивања насељено Србима, несаломиво чува традицију производње најлепших вина и одолева тешким временима. Обилазак аутентичних здања, уских улица омеђених каменим зидовима, вратила нас је у прошлост и још јаче учврстила у сну који нас је обузео када смо прешли дечанску капију.
Из Хоче се упућујемо ка царском Призрену, славном граду на Бистрици, који има необичну способност да нас стално привлачи и везује за себе. Обишли смо Призренску Богословију, Саборни храм Светог Ђорђа, цркву Светог Николе-Тутићеву, Шадрван и Камени мост, Богородицу Љевишку, манастир Свете Недеље, цркву Светог Спаса, Призренску тврђаву, прошетали поред платана Цара Душана и упутили се на конак у манастир Светих Архангела, његову задужбину и гробну цркву.
Светиња без цркве, мученички пострадала, стуб је опстанка Срба у царском граду и гравитацони центар окупљања свих који ходе Метохији и Косову.
Путовање настављамо ка тврђави Ново Брдо, граду „сребрном и у истину златном“, споменику славних времена српског царства, краљевства и деспотовине. Величанственог призора док јој прилазимо, након што смо јој пришли, обгрлила нас је маглом и учинила да шетамо по облацима све до остатака оближњег катедралног храма Светог Николе, некадашњег седишта Липљанских епископа.
Са Новог Брда спустили смо се у загрљај Грачаници, бисеру задужбина Краља Милутина и уживали у лепоти њених фресака, одакле смо се упутили на поносни Газиместан, који нас је дочекао са прониклим божурима.
На крају нашег путовања, упутили смо се у манастир Бањску, задужбину и гробну цркву Краља Милутина, где нас је топло и срдачно дочекао игуман отац Данило, који нас је упутио у историју светиње и угостио у топлини конака.
Још једно путовање које нас је променило…
