Пред манастиром нас дочекује сјајни Тројан, кустос коме се увек радујемо и чије приче са нестрпљењем очекујемо. Кренули смо из припрате, кроз наос и уздигли у висине Грачаничког сазвежђа.
Древни манастир Грачаница на Косову, на левој обали реке Грачанке, задужбина je краља Стефана Уроша II Милутина, “незаситог зидатеља божанствених цркава”.
Подигнута je између 1315. и 1321. године, удаљена 9 км од Приштине. Последња je у величанственом низу задужбина које je краљ подигао у свом отачаству и ван њега.
По народном предању, краљ Милутин je заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му je пружена, треба да сагради цркву чији he му се облик приказати. Пробудивши се, краљ je на небу угледао бели облак који je имао облик цркве.
Пошто je заиста победио у том боју, одмах je позвао најбоље мајсторе и наредио им да започну градњу небесне цркве. Предање каже да су je градила три брата неимара са Косова, Ђорђе, Добросав и Никола који je био протомајстор.
У Грачаници je, по први пут у старом српском сликарству, насликана разграната лоза Немањића са 16 портрета.