Пред црквом Свете Недеље у Софији сачекао нас је ред поклоника дуг преко 500 метара. Нисмо били сигурни о чему се ради, па смо стали на његов крај и одлучили да чекамо. Промисао је хтела да један од наших људи оде и провери и увери се да је ред за поклоњење чудотворној икони Пресвете Богородице Хавајске, која је донета у цркву недавно, а свештеник у цркви благословио да наша група прође напред и поклои се моштима Светог Краља.
Након поклоњења и остварења пуног круга путовања, упутили смо се кући пуни благослова.
Пут до Софије Свети Краљ Стефан Урош II Милутин се упокојио 29. октобра 1321. године. Сахрањен је у својој задужбини – манастиру Бањска, подигнутом у част Светог Стефана Првомученика. Бањска је представљала не само краљевску гробницу, него и духовни симбол државе Немањића, у којој су се спајали власт и вера. Због налета Османлија, мошти се из Бањске премештају у село Трепча, а затим, око 1460. године, за време епидемије куге, владика Силваније их је пренео у Бугарску, у манастир Светих Ћирила и Методија. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље, пошто је црква постала епископска резиденција у XVIII веку. Мошти су се очувале у пожару, непогоди, нападима устаника и Турака, као и нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења, мошти Kраља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име — Црква Светог Kраља.
Свети синод Бугарске православне цркве 2006. године донео је одлуку да се део моштију Светог Kраља Милутина врати Српској православној цркви. Кивот са моштима Kраља Милутина до данас je остао у Софији.
