Организовали смо четврто по реду историјско-образовно путовање «Метохија и Косово – наша прича» и према традицији прво отишли да се поклонимо Светом Краљу Стефану Дечанском, једином истинском господару Метохије и Косова, који га никада није напустио.
Призор светиње која оставља без даха, у простору ван времена, литургија и песма дечанских монаха, јединствен су доживљај који заувек остаје урезан у сећање сваког посетиоца.
Гостопримство и топлина братства, срдачност и раширене руке захвалности сваком посетиоцу, призор су који се не ретко среће у Метохији, каква год да су времена, какве год да су прилике.
Векови су око нас. Причали смо о историјату градње манастира, раскоши и лепоти уметности, “византијској плавој” којом је прекривен цео храм, чији је килограм пигмента имао вредност килограма злата, сведочили јединственом приказу у дотадашњој историји уметности да су владари једне породице били вертикално приказани као Божији изабраници и владари сопствене земље кроз изданке светородне лозе, као и јединственој фресци Христа са мачем истине у рукама који раздваја добро од злог – “Нисам дошао да донесем мир него мач”. У храму Христа Пантократора је једини сачувани мермерни владарски трон у коме је први седео Цар Душан Силни, а преко пута је велика фреска Светог Архиђакона Стефана, заштитника дома Немањића, у коју владар гледа и која треба да пренесе поруку да буде спреман да страда за веру као што је он страдао за Христа.
Диван почетак путовања!