Упутили смо се кривудавим друмовима косовског поморавља ка легендарном средњовековном граду Ново Брдо. О величини града говори једно предање, да је мачка могла од тврђаве до манастира Драганац да скакуће са крова на кров. Данас нема трагова грађевина на простору између тврђаве и манастира, који је прекривен густом шумом а вожња траје нешто више од 30 минута.
Тврђава Ново Брдо настала је током првих година владавине Краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса. Његови први становници били су рудари, али не само Саси које је у краљевство први довео Краљ Урош I Велики. Већину су чинили наши људи који су овим занатом већ овладали. Рудари су били повлашћени: имали су предност при набавци намирница, а у Закону о рудницима (другом таквом документу у Европи, одмах после немачког) даје им се право да заложе баштину власника рудника ако им он на време не исплати наднице, што је вероватно и први законски члан о заштити права радника на свету.
Са тврђаве се пружа незабораван поглед на околину који сведочи о стратешкој важности овог места и значају који је имало за средњовековну српску државу.