Иако у самом Призрену, поред студената обновљене Богословије, живи тек десетак Срба, он остаје видљив центар српске културе, уметности и историје, јер је она на сваком кораку. Песма из Призренске Богословије и молитва из Саборног храма Светог Ђорђа, сударају се на Шадрвану, не дозвољавајући да српски језик ишчезне из његовог језгра. Преко Каменог моста упутили смо се УНЕСКО-вој лепотици, цркви Богородице Љевишке. Њена лепота, и поред свих покушаја уништавања, остаје ванвременска. Ни дим, ни жица, ни гареж, ни време, нису јој умањили лепоту.
