Путовање стопама Краља Милутина наставили смо из Скопске Црне Горе ка старом царском Солуну и цркви Светог Николе Орфаноса.
Црква се налази у срцу града, у наставку Ано Поли (Горњег града) и задужбина је Краља Милутина која се налази на УНЕСКО листи културног наслеђа.
Име цркве, Агиос Николаос Орфанос – Свети Никола “Сироче” или “Сирочад”, помиње се у два патријархална документа из 1635. и 1638. године.
Краљ Милутин је неговао блиске односи са Солуном јер је био ожењен ромејском принцезом Симонидом, ћерком Царице Ирине Палеолог, која је један део свог живота провела у овом граду.
Познат по свом добротворном духу, Краљ Милутин је поред верских објеката, подизао и сиротишта, као и народне кухиње. Ови аспекти његове владавине могли би да објасне назив цркве Орфанос, који се може повезати са постојањем дома за незбринуту децу у близини храма.
Један од најважнијих уметничких елемента цркве су њене фреске, које се сматрају ремек-делима ромејске уметности и за које се засигурно зна да је њихов ктитрор Краљ Милутин. Фреске, које су хронолошки смештене између 1310. и 1320. године, садрже многе теме из живота Христа, као и теме Акатиста и Житија Светог Николе.
Фреске у овој цркви су међу најбоље очуваним у Солуну.
Обзиром да је манастир отворен за јавност само понедељком, средом и четвртком од 10 до 13 часова, овог пута нисмо успели да обиђемо његову унутрашњост, али препоручујемо свима да обавезно обиђу цркву, ако су у могућности.
Настављамо пут Свете Горе…
