Наставили смо ка манастиру Студеница, „првом по достојанству и најугледнијем српском манастиру“.
Њена лепота оставља без даха. Грађена у периоду између 1186. и 1196. године, као задужбина Великог жупана Стефана Немање, темељ је српске духовности и државности, тачка сабирања свих Немањића. Према њој су се увек односили са нарочитом пажњом.
Ту је, након упокојења у царској лаври Хиландару, као скромни монах Симеон, пренет је и положен њен ктитор 1207. године.
Свети Сава је учинио духовним, културним и медицинским центром средњовековне Србије, где је и написао чувени Студенички типик, најстарији сачувани устав наше цркве.
Скоро сви Немањићи су били њени задужбинари или је обилато помагали.
У комплексу манастира је некада било чак 14 цркава, од чега су данас остале 3. Поклонили смо се моштима Великог жупана, његова супруге Ане, сина првовенчаног краља Стефана, и унука, другог краља Радослава.
Фрескопис Богородичине цркве је монументалан а фреска Распећа једно је од најлепших дела православне уметности XIII века.
Пуни утисака, завршавамо први дан обиласка и одлазимо у средиште дежевске долине и Старог Раса, да дочекамо ноћ, једва чекајући јутро и наставак нашег путовања.