Пред Саборним храмом Светог Ђорђа у Призрену дочекао нас је пункт косовске полиције, а унутра раширене руке добродошлице оца Јована Радића @jovanradic , пароха призренског, родом из оближњег Ораховца, који са породицом бди над светињом.
Саборни храм, заједно са Владичанским двором и оближњом старом црквом Светог Ђорђа чини комплекс око средишта епархијске управе епархије Рашко-призренске у Призрену. Темељи храма положени су 1856. године, а изградња је довршена 1887. године, када је храм и освештан.
Првобитни катедрални храм призренских епископа и митрополита била је древна црква Богородице Љевишке, задужбина краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321). За време турске власти, Богородица Љевишка је одузета од Срба и претворена у џамију која се звала Џума (Петак) џамија а функцију катедралног храма Призренске епархије привремено је преузела стара црква Светог Ђорђа. Ова црква је била невелика, а самим тим и неподобна за катедрални храм па се кренуло у изградњу новог који је довршен 1887. године.
Током Мартовског погрома 2004. године, Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену је тешко пострадао. Шиптари су ову цркву прво запалили, а потом минирали. Након многих потешкоћа, храм је током наредних година постепено обнављан. У њему је 26. децембра 2010. године извршен свечани чин увођења у трон новоизабраног епископа рашко-призренског Теодосија. Новог владику је устоличио патријарх српски Иринеј уз саслужење четрнаест српских архијереја и преко седамдесет свештенослужитеља.
Светиња данас живи захваљујући оцу Јовану и подршци призренске Богословије, место је ходочашћа све већег броја Срба.