Најлепше је када вече у Метохији проведемо са нашим домаћинима, у њиховим домовима у Великој Хочи. То је прилика да чујемо о њиховом животу, свакодневној борби, изазовима, о вину и обичајима, великим и малим причама. Оно што је њима најпотребније, јесу разумевање и подршка.
Ноћ у Хочи испуни срца емоцијама…
Велика (Голема) Оча је насеље које је познато још од XII века, када га је Велики жупан Стефан Немања приложио манастиру Хиландар и једно је од најстаријих насеља у Метохији. Немањићи су додатно развијали и увећавали хочански метох, тако да је у средњем веку била јак привредни и духовни центар са 24 цркве, два манастира и својим тргом. Из тог времена сачувано је 8 цркава и 5 црквишта.
Најстарија је црква Светог Николе из XII века, а ту су црква Светог Јована на брежуљку, црква Светог архиђакона Стефана, црква Светог Луке, црква Свете Ане, црква Свете Петке, црква Светог Илије, црквица СветеНедеље која је дуго била рушевина, док је крајем XIX века мештани нису обновили, итд.
У Великој Хочи је непрекидно радила српска народна школа од 1859. године. Виница манастира Високи Дечани своје виногорје у Великој Хочи има још из времена Цара Душана и у њој се данас производи дечанско вино. Велика Хоча је била регионални културни, виноградарски, а уз то трговачки и занатски центар.
У хочанске знаменитости спадају и кула Лазара Кујунџића и Спасића кућа (1830), редак примерак очуване архитектуре из XIX века.
Велика Хоча је данас гето преосталих Срба у Метохији, где је 11. септембра 2009. године откривен и освећен споменик убијеним и киднапованим Србима на Космету у периоду од 1998—2000. године.
Чест гост Велике Хоче је истакнути аустријски књижевник и нобеловац, Петер Хандке, који је објавио књигу о Србима из Велике Хоче под називом „Птице кукавице из Велике Хоче”, истакнути пријатељ Срба и сведок истине о њиховом страдању. Постоји филм „Чекајући Хандкеа” из 2021. године. који говори о Великој Хочи као културно-историјској целини од изузетног значаја за српску и светску културну баштину.