„Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше, ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов, господину нашем и самодршцу, царствујућем све Српске земље, Стефану Немањи, ловећи овде, изволи се њему у пустом овом месту да сагради манастир овај, на покој и на умножење монашког чина.“
Господар српске земље, Велики жупан Стефан Немања, имао је велику жељу да сагради манастир у част Богородице Евергетиде (добротворке) у којем ће се налазити његова гробна црква.
Грађен у периоду 1186. до 1196. године, као његова задужбина, темељ је српске духовности и државности, тачка сабирања свих Немањића. Према њој су се увек односили са нарочитом пажњом.
Овде у Богородичину цркву, након упокојења у царској лаври Хиландару као скромни монах Симеон, пренет је и положен њен ктитор 1207. године.
Свети Сава је учинио духовним, културним и медицинским центром средњовековне Србије. Ту је написао чувени Студенички типик, најстарији сачувани устав наше цркве.
Скоро сви Немањићи су били њени задужбинари или је обилато помагали.Тридесетих година XIII века Краљ Радослав, унук Стефана Немање и други краљ српске средњевековне државе, подиже пространу припрату у којој су насликани ликови Светог Симеона, Светог Симона монаха (Стефана Првовенчаног) Краља Радослава и Краљице Ане. Краљ Милутин, Немањин праунук, саградио је 1314. године малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани, тзв. Краљеву цркву, чије су фреске постале образац будућем живопису у многим српским храмовима и манастирима. Овде, у комплексу манастира, некада је било чак 14 цркава, од чега су данас остале 3, коју чине: Богородичина црква, црква Светог Николе, као и црква посвећена Светом Јоакиму и Ани.
У Студеници су сахрањени Велики жупан, његова супруга Анастасија, син првовенчани краљ Стефан, као и други краљ средњевековне српске државе и њен други ктитор Радослав.
Фрескопис Богородичине цркве је монументалан а фреска Распећа једно је од најлепших дела православне уметности XIII века.
Студенички орао из XII века, један од симбола орнаментике манастира, представља Стефана Немању који српски народ и државу из метежа овога света, узводи ка вечном пристаништу – Царству Христовом, док студенички крст представља спој ранохришћанске символике сидра, тј. спасења и сигурности у Царству Божијем и символике раста и напредка која се види у биљно декорисаним завршецима крста.
Данас је мушки манастир, место сабора и бисер српског наслеђа који се често наводи као “први по достојанству. најугледнији српски манастир”.
УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине човечанства.