Средњовековна тврђава Маглич налази се у клисури Ибра и саграђена је у XIII веку са намером да брани северне границе државе и каравански пут који повезује моравску долину са Рашком и Косовом, а посебно манастире Жичу и Студеницу.
Постоји више претпоставки о времену и разлогу изградње Маглича каквог га данас познајемо. Према једној, тврђаву је саградио краљ Урош I (1241/1242-1276) после разорних монголских напада, да би спречио нове најезде кроз Ибарску клисуру, односно да би заштитио прилаз ка својој задужбини Сопоћанима и Студеници са севера.
Друга претпоставка изградњу утврђења помера на почетак XIII века, у време Стефана Првовенчаног (1196–1227), са циљем заштите манастира Жиче и Студенице. Међутим, према резултатима археолошких истраживања, вероватније је да се градња одвијала у последњим годинама XIII века или, најкасније, у првој деценији наредног столећа, и то паралелно са радовима на обнови манастира Жиче, који је претрпео велика разарања током похода видинског кнеза Шишмана на Србију 1292. године.
У XIV веку постаје седиште архиепископа Данила Другог, када доживљава свој врхунац.
Маглич је опасан са седам кула а у средишњем делу налазила се Црква Светог Ђорђа, једнобродни храм висине преко седам метара. Његова унутрашњост је била живописана, што показују трагови фресака пронађени приликом археолошких истраживања. До данас је од ове грађевине опстао само један зид.
Према легенди, тврђаву чува вила која маглом скрива град од непријатеља. И данас се верује да магла проверава намере посетилаца и да само оним искреним открива праве лепоте тврђаве.
Круна је Долине јоргована.