Гораждевац је највеће српско село у Метохији. Први пут се помиње у повељи Краља
Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и “дом српског
попа”.
У селу се налази најстарија црква брвнара у Србији, посвећена Светом Јеремији.
Према неким записима, потиче са краја XVI или почетка XVII века. Међутим, постоје и
предања која говоре да потиче из ХIV или XV века. То је најстарија црква брвнара оваквог
типа на Балкану и једна од најстаријих у Европи. На иконостасу су сачуване двери из XVI
века, а у цркви неколико икона, књига и свештених сасуда. Године 1926. у близини старе
цркве је саграђена нова црква, посвећена Рођења Пресвете Богородице.
Покрај села протиче Пећка Бистрица а код такозваног „јаза“ се сваког 14. маја на
празник Светог пророка Јеремије, што је сеоска слава, окупљају мештани поштујући
обичаје и дуговековну традицију, како би им светац заштитник села подарио плодну и
здраву годину.
Литија кружи око целог села, док мештани поред чијих кућа се пролази износе послужење.
Црква се налази на сеоском гробљу а поред ње храстови за које се верује да су стари више векова.
Свакодневно подсетник тешком животу и опстанку је споменик жртвама НАТО бомбардовања и двојици дечака Ивану Јововићу и Пантелији Дакићу страдалим у терористичком нападу на реци Бистрици.
Убиство се догодило 13. августа 2003. године када су непознате особе из аутоматског оружја пуцале на српску децу која су се купала на реци. Тада су убијени Пантo Дакић (12) и Иван Јововић (19), а тешко рањени Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угреновић (20). Убиство српске деце на реци Бистрици сматра се једним од четири највећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународне мисије на Косово и Метохију. Убице никада нису кажњене а истрага је обустављена.
