Грачаница
Древни манастир Грачаница на Косову, на левој обали реке Грачанке, задужбина jе краља Милутина. Подигнута jе између 1315. и 1321. године, удаљена 9 км од Приштине. Последња jе у величанственом низу задужбина које jе краљ Милутин, „незасити зидатељ божанствених цркава“ подигао у свом отачаству и ван њега.
По народном предању, краљ Милутин jе заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му је пружена, треба да сагради цркву чији he му се облик приказати. Пробудивши се, краљ jе на небу угледао бели облак који jе имао облик цркве. Пошто је заиста победио у том боју, одмах је позвао најбоље мајсторе и наредио им да започну градњу небесне цркве. Предање каже да су је градила три брата неимара са Косова, Ђорђе, Добросав и Никола који је био протомајстор.
Грачаница jе подигнута недалеко од Липљана, античког града (Улпијана), на рушевинама старије Богородичине цркве из XIII века која jе била седиште липљанских епископа у оквиру новоосноване самосталне црквене организације Светог Саве (око 1220.), а она на темељима ранохришћанске тробродне базилике из VI века. У повељи исписаној на јужном зиду капеле, краљ Милутин каже: „Видех разрушение и падение храма Свете Богородице грачаничке, јепискупије липљанске, сазидах jе од основание и пописах и украсих изнутра и извана“. Све jе ово било 6830. године, односно 1321. године од рођења Христа.
Црква се састоји из два дела: први део чини главна црква, а други део спољашња припрата. Ктиторска представа краља Милутина који у руци држи модел цркве налази се на улазу у саму цркву, насупрот краљици Симониди, у самој оси грађевине, са небеском инвеституром-анђела који спуштају круне на главе краљици и краљу. Ту су и фреске његових родитеља краља Уроша I и краљице Јелене као монаха. У Грачаници је, по први пут у старом српском сликарству, насликана разграната лоза Немањића са 16 портрета.
Газиместан
На Косову пољу у општини Обилић налази се историјски простор боја на Косову 1389. године, односно централно место судара српске и турске војске на Видовдан. Представља јединствену целину где се налази споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. по пројекту Александра Дерока.
Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке. Поводом обележавања шест векова од Косовске битке 1989. у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића.
Спомен-обележје је оскрнављено и оштећено минирањем у присуству британских снага КФОР-а августа 1999. године а простор девастиран.
