Манастир Светог Архангела Гаврила, познат под именом Драганац, налази се недалеко од Прилепца, родног места кнеза Лазара и њега је, према народном предању, 1381. године подигао Свети Кнез као метох манастира Раванице, а село у коме је саграђен манастир названо је по његовој ћерки Драгани, што помиње и Раваничка повеља.
Налази се у Косовско-поморавском управном округу, у близини средњовековне тврђаве Ново Брдо и града Гњилане.
Врло је вероватно да је манастир и раније постојао и да је обновљен за многе православне аскете који су бежали из ромејског царства пред најездом Османлија у још увек слободну хришћанску Србију.
Мало се зна о раној историји манастира Драганац јер је цела област Ново Брдо била уништена током османске инвазије 1455.године. Може се претпоставити да је манастир био познат широм Европе тог времена јер је био повезан са српским срдњовековним градом Ново Брдо, који је био центар за ископавања сребра, злата, платине и других драгоцених метала.
Локално српско становништво Гњилана обнавља манастир 1863. године и поново оживљава старо семе молитве, које одржава малобројна братија.
Манастир је крајем XIX и XX века био центар образовања за локалне Србе. Ту се налазила прва школа на српском језику за ђаке хришћанске вероисповести током османске окупације. После Другог светског рата комунисти су потпуно пореметили живот манастира и током 1960-тих година у манастиру је опстао само један стари јеромонах.
али се великом упорношћу очувало становништво око манастира.
Mанастир Драганац је остао једини живи општежитељни манастир у источном Косову и као такав, једина веза са старинским предањем о молитви и служби каква је постојала вековима уназад, што је веомазначајно у данашњим тешким и изазовним временима.