Надомак Пећи, на самом уласку у Руговску клисуру, у старој српској области Хвосно, налази се Пећка патријаршија, манастир са четири цркве који је настајао у периоду од преко сто година, између 1220. и 1330. године, а подизали су га српски првосвештеници. Кад је у другој половини XIII века страдала крунидбена црква и седиште првог српског архиепископа светог Саве у Жичи, из безбедоносних разлога, архиепископија је премештена у Пећ, на један од метоха манастира Жиче. Тадашњи жички игуман, каснији архиепископ Арсеније I, одабрао је ово место које касније постаје седиште српских архиепископа и патријараха за векове. Манастир се састоји од главне цркве Светих Апостола, уз коју је са северне стране сазидана црква Светог Димитрија, а са јужне Богородичина црква (Богородице Одигатрије) са црквом Светог Николе као заједничке спољне припрате.
Она је и данас место на којем се устоличује српски патријарх и вековно је име српске цркве, која се од поновног успостављања јединства 1920. године зове Српска православна црква. Манастир се налази на УНЕСКО листи светске културне баштине.
Трон Светог Саве
Трон Светог Саве у који се уводе наследници Светог Саве, налази се у цркви Светих апостола, најстаријој цркви Пећке Патријаршије која је скоро век стајала сама.
Изнад престола Светог Саве, како је назван трон архиепископа и патријараха српских, налази се представа Христа Пантократора. У њој се налазе земни остаци и гробна обележја архиепископа Арсенија I, Јоаникија II и архиепископа Саве II.
Пећка Красница
Чудотворну икону Мајке Божије, насликао је 48 година од Рођења Христовог, Свети јеванђелист Лука у Гетсиманском врту. Ромејски Цар Лав Мудри ову икону ће 460. године да пренесе из Јерусалима у Цариград. Одатле ће бити послата у Херсон руском кнезу Владимиру и пред њом ће бири крштена Русија. Пренесена је у Велики Новгород, а одакле враћена у Јерусалим. Икону је Свети Сава добио на дар од патријарха цариградског у Никеји приликом свог посвећења за Архиепископа српског. Он ће је донети у Србију и поставити у седиште Архиепископије. Заштитница је Пећи и поштована од свих религија. Трон у коме икона почива у потпуности је позлаћен. По ивицама његових стубова простиру се танани изрезбарени позлаћени листићи, док је на врху мајсторском руком у позлаћеном дуборезу раскошно изведено пет купола које симболизују Цркву Христову.
Савин дуд
У порти Пећке Патријаршије налази се црни дуд стар скоро 800 година. Посадио га је архиепископ Сава II, син Краља Стефана Првовенчаног (1196–1227) и синовац Светог Саве, рођени брат три српска краља, Радослава (1227—1234), Владислава (1234–1243) и Уроша I (1243-1276).
Његово име било је Предислав (1200 — 1271), одлучио да крене стопама свога стрица, замонашио се у Хиландару и постао трећи српски архиепископ 1263. године (1263-1271). Са свог путовања у Свету земљу донео садницу дуда из покрајине Шам у Сирији и овде је засадио. Одатле име Шам-дуд, за који се верује да је најстарији црни дуд у Европи.
Испод овог дуда архиепископ пећки и патријарх српски Арсеније III Црнојевић је 1690. године сазвао сабор на коме је одлучено да српски народ крене у велику сеобу према Војводини, склањајући се пред турском одмаздом због учешћа Срба на страни хришћанске војске у Бечком рату (1683-1699).