Манастир Светих Архангела је задужбина српског цара Стефана Уроша IV Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), који се налази у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији.
Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године, на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се врхунцем српског сакралног градитељства. Унутар комплекса се налазе две цркве: велика посвећена Светим Архангелима Михаилу, Гаврилу, Рафаилу и свим небесним силама, која је била Душанова гробна црква, и мања посвећена Светом Николи, које је послужила као „мустра“ протомајстору за подизање велике, грађена у рашком стилу. У њему је живело око двеста монаха са првим игуманом, блаженим митрополитом Јаковом. Манастирска добра простирала су се од Шар-планине до Јадранског мора. Цар је оснивачком повељом Светим Архангелима поклонио 93 села, рудник гвожђа у Топлици, плодну земљу и винограде. Приходи од богатог призренског трга припадали су манаситиру, уље је стизало из Бара, а риба из Скадарског и Плавског језера. Међу мајсторима који су повељом даровани манастиру налазе се и зидари Петрош, Војислав, Срдан, Нос и Војихна, за које се сматра да су учествовали и у његовој изградњи.
Манастир је место значајних историјских догађаја. У њему је дошло до помирења Српске цркве и Цариградске патријаршије, што је најзначајнији догађај након Душанове смрти..Историчар Константин Јиречек пише да су 1375. године, после измирења српске и грчке цркве, изасланици обеју цркава одржали службу на гробу цара Душана и скинули анатему са њега, цара Уроша и патријараха Јоаникија и Саве. У њему је боравио свети Јефрем, српски патријарх у време Косовског боја.
Манастир је након пада под Османлије 1455. године опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал искоришћен за градњу Синан-пашине џамије у Призрену. Опустели комплекс је археолошки истражен 1927. године од стране професора Др Радослава Грујића, који је тада пронашао мошти цара Душана. На крају XX века су настављени радови на његовој обнови и 1998. године поново постаје активан мушки манастир.
После окончања НАТО бомбардовања и повлачења српских снага безбедности, обновљене објекте су терористи ОВК, након доласка КФОР-а, спалили и опљачкали у јуну 1999. године, што се поновило и током мартовског погрома 2004.
Том приликом мученички је пострадао монах Харитон, први замонашени искушеник у манастиру након 550 година, кога су отели и зверски убили терористи ОВК.
Светоархангелску обитељ наставља, у тешким условима, да подиже и обнавља архимандрит Михаило.
Гроб Цара Душана
Унутрашњост цркве Светих Архангела била је импозантна, како фрескописом и каменим иконостасом, тако и раскошним и надалеко у средњм веку чувеним подом, док је царева гробница била озидана и обложена мермером. Изнад ње, причвршћена за зид, стајала је царева статуа у природној величини, а на самом гробу у рељефу је лежала његова фигура, попут оних француских краљева из Сен Денија у Паризу, први и последњипут код Срба да је владарски гроб обележен приказаним ликом у камену. До данас су сачувани делови пода, представе лава и змаја.
Мошти цара Душана данас почивају у велелпном кивоту у цркви Светог Марка у Београду, чекајући повратак у Његову задужбину крај Призрена.
