Високи Дечани – рајске двери које чува Свети Краљ
Краљ Стефан Урош III подигао је задужбину у старој српској области Хвосно, на десној обали Дечанске Бистрице, у затрнавској жупи, на месту које је још Свети Сава одредио за подизање манастира, на ивици плодне метохијске равнице. Изградња храма посвећеног Христу Пантократору започета је 1327.а завршена 1335. године. Грађена је у романичком стилу са елементима готике и украшена са више од 1000 српско-византијских фресака. Главни градитељ био је фра Вита из Котора, града српског краља. На улазу стоји:
“Фра Витамали брат Протомајстор из Котора града краљева сазида ову цркву светог Пантократора Господину краљу Стефану Урошу, њему и својему Сину, светлому и превеликому и преславному Господину краљу Стефану. Сазида се за 8 година и доспе к свим црквама лета 6843.”
Рајске двери Високих Дечана, за вечно сећање на узвишеног родитеља и на понос српског рода, довршио је Цар Стефан Урош IV Душан Силни.
Манастир, без прекида активан скоро 700 година, налази се на УНЕСКО листи светске културне баштине, најугроженије је културно добро у Европи и једно од најугроженијих у свету.
Свети Краљ Стефан
Син Краља Стефана Уроша II Милутина, још као десетогодишњи дечак био је дат као талац татарском кану Ногају. Под лажном оптужбом да хоће оцу да отме престо, ослепљен је и послат у Цариград. После седам година измирио се са оцем а 1322. године, након његове смри, крунисан је за српског Краља. Пре крунисања скинуо је завој са очију и свима објавио чудесно исцељење које му је даровао Св. Николај Чудотворац. На месту на коме му је чудом враћен вид, подигнут је манастир Гориоч, код Истока, у Метохији.
Предводио је са својим сином Душаном српску војски у великој победи над Бугарима код Велбужда (Ћустендил) 1330. године. Следеће 1331. године дошло је до побуне властеле која је подржавала младог краља (престолонаследника) Душана и која је изненада напала на двор у Неродимљу. Краљ је заточен у тврђаву Звечан, а 24. новембра, уморен. Краљево тело пренесено је у манастир Дечане и свечано сахрањено у унутрашњости његове задужбине. Од тада се сматра светим и кроз векове све до данас, оно потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом дечанског храма чинећи благодатна дела.
Сматра се да Срби од тада никада нису остали без Краља и да он над њима стално бди.
Заветне свеће Кнегиње Милице
Велика трпезарија Дечанског манастира чува две велике реликвије – заветне свеће Кнегиње Милице.
Према предању, док је обилазила страдало Косово 1397. године са својим синовима Стефаном и Вуком, Кнегиња Милица је богато даривала Дечане који су били у тешком стању. Од тог тренутка па све до данас слави се као ктиторка манастира.
Предање каже да је дала да се излију две велике свеће и заветовала братство да их чува и упали онда када Косово поново буде ослобођено. Вековима су то монаси чинили и након 527 година то су дочекали.
На Велику Госпојину 1924. године у Високе Дечане дошао је Витешки Краљ Александар I са Краљицом Маријом и том приликом, заједно са официрима краљеве гарде који су се борили у балканским ратовима и Великом рату, упалио заветне свеће намењене осветнику Косова а за покој душа старих ратника Косовског боја.
Изнад свећа налазе се портрети Витешког Краља Александра I и Краљице Марије.
