Манастир Светог Ђорђа се налази у селу Старо Нагоричане код Куманова, посвећен Светом великомученику Георгију и задужбина је Краља Милутина.
Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву је саградио српски Краљ Милутин 1312/1313. године на темељима старије цркве. Краљ је дао да се надзида горњи део, на порушеним зидовима храма. Фреске у цркви су завршене 1317/18. године, у време игумана Венијамина. Фрескопис су 1318. године довршили сликари Евтихије и Михаило.
Краљ Стефан Урош III Дечански се 1330. године, уочи битке са бугарским Царем Михаилом Шишманом, молио у овој цркви пред иконом Светог Ђорђа.
Према легенди, на месту данашњег храма ромејски Цар Роман IV Диоген је у XI веку изградио цркву из благодарности према Светом Прохору Пчињском, који му је прорекао успон на престо. Сусрели су се ту, док је млади Диоген био у лову. Будући цар је заиста у тој области тада владао као „стратег“. Прохор је у близини данашње цркве живео 28 година у испосници.
Петокуполна црква грађена је од камена и опеке, у ромејско-српском стилу налик на њену „претходницу“ призренску Богородицу Љевишку и „наследницу“ Грачаницу. Изглед фасада Светог Ђорђа сведочи о великој сличности па се у науци појавила претпоставка да је протомајстор Никола, познат као градитељ Богородице Љевишке, био и архитекта Светог Ђорђа.
Фрескопис, један од најлепших на Балкану, непроцењиве вредности, радили су врхунски средњовековни сликари Михајло и Еутихије.
Манастир је под заштитом УНЕСКО-а, проглашен је спомеником културе првог реда.