Манастир Свети Никита је српски средњовековни манастир који се налази на падинама Скопске Црне Горе, петнаестак километара северозападно од Скопља, између села Бањани, Чучер и Горњани. Посвећен је Светом великомученику Никити, задужбина је Краља Милутина.
О првом периоду постојања манастира говори повеља које су Светом Никити, Хиландару и његовом морском пиргу у Хрусији различитим поводима издавали Краљ Милутин и ромејски цареви Андроник II и Михаило IX. Хрисовуља Михаила IX Палеолога наведи да је манастир Светог Никите поседовао добра до којих је дошао даровима „пријатеља царства ми” и „предака” Краља Милутина, из чега проистиче да су бар двојица краљевих претходника били приложници, имајући у виду да су Скопље пре Краља Милутина држали Стефан Немања и Краљ Урош I Велики.
Градитељски радови започети су после венчања Краља Милутина и ромејске принцезе Симониде, обављеног крајем априла 1299. године а завршени пре маја 1308, пре него што је манастир постао метох хиландарског пирга Хрусије, тј. Спасове цркве, саграђене у Хрусији на хиландарском морском пиргу.
Обнављајући манастир Светог Никите, Краљ Милутин му је дао бројне поседе, углавном у околини Скопља. Сви они су били пописани у изгубљеној краљевој повељи манастиру.
Црква Светог Никите је веома добро сачувана, упркос томе што је манастир неколико пута био запустео. Краљ Милутин је цркву саградио на месту старије грађевине посвећене истом светитељу. Храм је и по плану и по обради зидова типична грађевина ромејског стила, чије спољашње димензије су: дужина 11,36 м (са апсидом), ширина 7,72 м и висина 12,78 м. Црква има правоугаону основу типа развијеног уписаног крста.
При манастиру је радила српска школа између 1866-1889. године. Школа ће касније обновити просветни рад. Ту је 1906. године основано „Српско пољопривредно друштво” од стране игумана Рувима Окановића.