Изузетна прича о фресци цара Душа, царице Јелене и краља Уроша из манастира Светог Јована Продрома на Маникејској Гори код Сера (Σέρρες) у Грчкој, месту где се у јесен 1345. прогласио царем Срба и Ромеја.
Сликали смо је током посете манастиру 02. августа 2026. године.
Фреска је била изгребана и прекречена након посете Бранислава Нушића а откривена је тек недавно након рестаурације.
Наиме, манастир је на молбу сликара Паје Јовановића 1896. године посетио Бранислав Нушић како би фотографисао фреску на којој су приказани цар Душан, царица Јелена и њихов син Урош. О овоме Нушић, у књизи “Са Косова на сиње море”, пише:
“Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек, и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.”
Манастир Светог Јована Претече је у децембру 2010. године страдао у пожару након чега су уложена значајна средства у рестаурацију.
Занимљиво је да у књизи која може да се купи у манастиру и у којој се говори о његовој историји нема ове фреске већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке не може да буде јер се фреска цара Душана и његове породице налази изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, првог патријарха након освајања Цариграда од стране Турака 29.маја 1453. године. Разлог је вероватно исти онај због кога је и прекречена – заштита грчких националних и црквених интереса.
Оно због чега је овај манастир још важан за нас Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, а у њему су сахрањене Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше, и њене две ћерке.
