Кривудавим планинским друмом који пролази изнад древног Сера, долазимо до величанственог манстира Светог Јована Крститеља, који је основан 1270. године на гори Маникеј.
Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине Краља Милутина, О томе у житију Светог Краља Милутина пише: ”Ускоро затим Краљ Милутин са војском својом, и још са војском коју доби од свога брата Драгутина, крете опет на грчку земљу и заузе области њене све тамо до Свете Горе Атонске, земљу Струмичку и Серску, Крстопољ (данашња Кавала) и друге околне крајеве…” Ромејски Цар Андроник II Палеолог је Краљу Милутину званично препустио територије које је до тада освојио као мираз за његову ћерку Симониду са којом се венчао у Солуну 1299. године.
Јуна 1321. године Цар Андроник II Палеолог, на молбу Краља Милутина, супруге Краљице Симониде и хиландарског игумана Гервасија издаје хрисовуљу манастиру, потврђујући многе поседе, као и самосталност у односу на митрополита Сера.
Са историјом манастира нарочито је повезано име српског Цара Стефана Душана који му је на разне начине био од користи и у њему се, након заузимања, почетком јесени 1345. године, прогласио Царем Срба и Ромеја.
Оно због чега је овај манастир још важан за нас Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били Краљ Милутин и Краљица Симонида, а у њему су сахрањене Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше, и њене две ћерке из брака са Николом Радоњом, рођеним братом Вука Бранковића.
У манастиру смо видели фреску српске царске породице Душана, Јелену и Уроша, која се поново открила током рестаурације…
